Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Петковић: Две деценије туговања и бола за убијеном српском децом у Гораждевцу

У недељу се навршава двадесет година од терористичког напада у коме је, из аутоматског оружја, убијено двоје, а тешко рањено четворо српске деце у Гораждевцу.

Навршиле су се две деценије туговања и бола за убијеном српском децом, али и две деценије сећања на многострадалну српску Метохију, која је у главама албанских терориста и нељуди била жртва плана за истребљење српског народа са ових простора, који је готово у потпуности остварен.

Пантелија и Иван изгубили су своје младе животе због сулуде идеологије мржње, која је усмерена према читавом српском народу на Косову и Метохији, његовој култури, духовности, писму и свеопштем трајању. Посебно забрињава чињеница да та идеологија до данас није напуштена и да има бројне политичке присталице, инспираторе и спонзоре у Приштини.

Такође, несхватљива је и чињеница да се овај монструозни злочин догодио пред лицем међународне заједнице, односно након доласка међународне мисије на Косово и Метохију, у чијој је надлежности заштита људских живота, кажњавање злочина и увођење владавине права. И поред обећања представника УНМИК-а да ће „преврнути сваки камен“ да пронађу убице, 2010. године случај је био затворен, јер истрага није дала никакве резултате. Као по правилу, злочинци над српским народом на КиМ остају непронађени, безимени и некажњени.

Затварајући истрагу о страдању наше деце и многих других наших сународника на Косову и Метохији, учињен је грех против човечности, а међународна заједница је капитулирала пред идеологијама мржње и тероризмом. Канцеларија за Косово и Метохију очекује и од међународних представника да се не оглушују о српске патње, да не забораве овај злочин и живе ране родитеља и да уложе свој ауторитет да се починиоци пронађу, јер овакав злочин никад не застарева.

Да је идеологија мржње и те како жива показују и недавни догађаји у покрајини, у којима су жртве била српска деца: између осталог на Бадњи дан, ове године нападнути су из ватреног оружја Стефан и Милош Стојановића из Готовуше, на Божић је претучен Стефан Томић из Клокота, недуго затим двојица Албанаца су изболи ножем Бобана Ђузића, а припадници РОСУ претукли су два српска младића Ђорђа и Лазара у Јошаници код Лепосавића, као и Дару и Кристијана у селу Житковац, напади на Србе на Косову и Метохији су свакодневна појава.

Међутим, упркос трагичном губитку и свакодневним недаћама, Срби опстају и остају на својој земљи и чувајући и обилазећи гробове своје деце и умрлих предака, чувају српски траг, постојање и корене у Метохији. Држава Србија ће наставити да их у томе подржава и помаже и да буде као и до сада стално присутна у њиховим животима, како би они који су остали и опстали живели боље и како би истина о почињеним и некажњеним злочинима угледала светлост дана.

Проналажење и кажњавање злочинаца би уједно био и показатељ да постоји добра воља за нормализацију односа и изградњу међусобног поверења и да је дијалог једино средство за решавање свих проблема у покрајини.

Подсећамо, 13. августа 2003. године, у оружаном нападу на више од педесеторо српске деце која су се купала у реци Бистрици, убијени су Пантелија Дакић (12) и Иван Јововић (19), док су тешко рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).

Последње вести