Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Парлић и Терзић у Осојану на обележавању четвртог Ђедовог сабора, посвећен повратку Срба на КиМ

У највећој српској повратничкој средини, у Осојану код Истока, одржава се четврти Ђедов сабор посвећен повратку Срба у овај крај и почившем митрополиту црногорско-приморском Амфилохију Радовићу. На обележавању присуствују и представници Канцеларије за КиМ, Милена Парлић, Борислав Тајић и Милош Терзић.

Четврту годину за редом, поводом највећег и најуспешнијег повратка Срба на Косово и Метохију, у Осојану се окупљају расељени, мештани, уметници, културно-уметничка друштва и сви који су помогли да се опстане у овом делу Косова и Метохије. Митрополит Амфилохије је у првим данима био са повратницима да их охрабри и подржи својим примером, љубављу и молитвама и сматра се да је он један од најзаслужнијих за њихову одлуку да трајно остану у свом завичају, па је зато, у знак сећања на његов рад основан Ђедов сабор.

Помоћник директора Канцеларије за КиМ Милош Терзић истакао је да је метохијски „Ђедов сабор „ израз челичне воље српског народа који остаје и опстаје на својевековним просторима. Окупљенима и целом српском роду пренео је поруку директора Канцеларије за КиМ Петра Петковића , да иако није са нама, да је свим својим срцем уз свој народ на Косову и Метохији.

„Ово је добра прилика да се присетимо дана када се догодио највећи и најмасовнији повратак Срба у Метохију после 1999. године. Многи су мислили, посебно они који су извршили злочиначку анти-српску агресију на наш народ и нашу земљу да је те 1999. године, где се догодио крај историје и да Срби никада више неће имати снаге да устану да се врате, да подигну главу да пркосе и да одговоре онима који су нам нанели зло. Ви сте пример и ви сте ти који су показали да то није тако и и да је Васкрс српске државе могућ, и да ће српска држава морати и да може да васкрсне на овим просторима у пуном капацитету. Зато је од суштинске важности да се и у периоду који је пред нама и у будућности држимо своје српске православне цркве, која је кроз векове представљала темељ нашег националног бића и идентитета, али да и сви ми у свом домену онолико колико можемо урадимо и допринесемо да српска држава у будућности буде економски и политички и војно снажнија, јер ћемо само на тај начин ефикасно и онако како треба дочекати промене геополитичких прилика у свету и онда ћемо једино тако успевати да ствари решавамо онако како ми мислимо да треба и онда ћемо бити у ситуацији да се радујемо политичким победама Срба на Косову и Метохији који су нам насушна потреба које ће нам несумњиво после свих тешкоћа и искушења које као народ пролазимо и са којима се суочавамо, ако Бог да и уз божију помоћ, доћи.

Терзић је истакао да треба да бранимо наше културно, духовно и идентитетско наслеђе на КиМ јер је оно највредније што српски народ има и што поседује управо овде у Метохији, јер овде је мајка свих наших православних цркви и манастира.

„Ово је прилика да пошаљемо поруку свима и онима у Приштини и међународном фактору да су Срби сложни, јединствени, окупљени око истих циљева и да никада нећемо одустати од борбе за наше националне вредности“.

Свету литургију служе владике Теодосије и Иларион са свештенством Епархије рашко-призренске. Након литургије владика новобрдски Иларион истакао је да је било тешко тих дана али да Срби опстају и данас упркос тешком времену на овим просторима.

“Косово и Метохија је наша света земља а различите почасти су се надвиле над нашом земљом, на нама је само да се вратимо нашим храмовима, вери и Богу .Иђасмо за светим митрополитом Амфилохијем који је трчао тамо где су сви бежали , ишао је где је мука где је народ и захваљујући њему данас смо овде на месту повратка, покајања. Дошли смо са различитих места и данас је са нама и брат, братанци и рођаци нашег митрополита Амфилохија, а сви се осећамо да смо његов род. Оно што је најбитније да се сви вратимо Богу, да се покајемо, смиримо да наше затроване односе очистимо како би научили да другу врсту затрованости лечимо”.

Иларион је истакао да је било тешко када су се Срби вратили у повратничко село у тада пусто и порушено и да је литургија служена у школи.

„Зато је ово повратничко место, не у само оном смислу да се народ овде вратио на своја спаљена огњишта са првим свештеником, блаженом успомене митрополитом Амфилохијем који у овоме селу, а и ми се удостојисмо са њим заједно да служимо литургију у срушеној школи. Тада је беседио, окупио народ, тешио и рекао им да узму за празник овај дан на који се сабрасмо а то је дан Светих Макавеја, старозаветник мученика, исповедника и бораца за чистоту вере и да им то буде дан за саборовање, дан за окупљање и дан за вршење спомена на велико чудо Божије, а то је чудо повратка. На нама је до које ћемо мере да отворимо своју душу и за Бога и за ближњега и да на тај начин дођемо до праве слободе, јер човекова слобода је у ономе другом и другачијем, а највећа слобода је у ономе који је највише другачији у односу на нас који смо створени, а то је Бог који је нестворен, којег никада нико није видео, али јединородни син који је у наручју оца он га је објавио и он га објављује. Он је са нама у све дане до свршетка века. Због те тајне се ми сабрасмо овде, да би се скупили и сабрали у ономе који је постао близак нама, један од нас духом светим и да би се привели нашем оцу небеском, који једини постоји, који је једини извор постојања. Човек је биће повратка откад је отпао од Бога и од оне рајске насладе, човек заправо чезне за повратком. И јеврејска реч која означава оно што ми зовемо покајање је заправо реч која се користи за повратак“, истакао је Иларион.

Последње вести