Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

​Ђурић: Удвостручићемо напоре за подшку Србима на КиМ

Директор Канцеларије за КиМ Владе Србије Марко Ђурић изјавио је да ће Србија у наредним месецима да удвостручи своје напоре када је у питању подршка српској заједници на Косову и Метохији и да се то у првом реду односи на реформу српских институција у покрајини.

“Ако желимо да наш народ у будућности овде опстане, мора да буде конкурентан када је реч о образовном систему, морамо да поправимо стање у нашем образовном систему”, рекао је Ђурић.

Он је упозорио да у овом тренутку око 25 одсто свих запослених у образовном систему на територији КиМ не одговара по својим стручним квалификацијама и звањима позицијама које заузимају у основним и средњим школама, па и чак на универзитету.

То, по оцени Ђурића, доводи до тога да наша деца на Косову и Метохији не добијају ону врсту квалитета у образовању које им је неопходно да би у будућности у тешким околностима остали носиоци терета опстанка српског народа на КиМ.

"Наравно, треба да водимо рачуна о Универзитету у Косовској Митровици, још увек није у потпуности решено питање нострификације, односно верификације диплома, иако нема ниједног ваљаног разлога да приштинске институције не признају дипломе које издаје Универзитет у Косовској Митровици", рекао је он.

Директор Канцеларије за КиМ је подсетио да Приштински универзитет са привремениом седиштем у Косовској Митровици поседује лиценцу за рад Републике Србије, али и лицинцу за рад међународних организација и институција које су овде задужене за ту врсту лиценцирања.

"Универзитет је члан Европске асоцијације универзитета, али сам уверен да је по квалитету Универзитет далеко изнад већег броја вискошколских установа на КиМ", рекао је Ђурић.

“Неопходно је неодложно признавање диплома са овог Универзитета како би се омогућило да равноправност српског народа на КиМ не буде угоржена”, поручио је Ђурић који се у Косовској Митровици сусрео са градоначелницима српских општина, председницима привремених општинских органа и представницима Срба из косовских институција.

На почетку састанка, који је био отворен зајавност, Ђурић је казао да је као и у просвети, слична ситуација са здравством, истакавши да ће, у сарадњи са Министарством здравља Србије, то бити једна од ствари која ће бити приоритет у наредном периоду.

“На папиру имамо 29 здраствених центара, 29 здравствених институција различитих на КиМ, међутим, не би се могло рећи да све оне, дуги низ година уназад, функционишу пуним капацитетом. Иако на папиру имамо готово једнак број запослених у здравству као пре 1999. године”, рекао је он.

Ђурић је истакао да је очигледно да у ових 15 година нисмо у довољној мери систем прилагодили, оптимизовали и учинили га ближим корисницима здтравствених услуга на КиМ.

“Било је много помоћи, донација апаратуре, добре воље људи да се помогне када је у питању здравство, а премало експертизе, премало људи који су заиста непрекидно на терену у здраственим центрима, премало доброг менаџмента у институцијама”, приметио је Ђурић.

У сарадњи са Министарством здравља, мапирамо те проблеме и наредних месеци припремићемо програм како да здраствене институције са оним капацитетима које имамо на располагању, без смањења броја запослених, али са оптимизацијом организације у институцијама да би пружале бољу услугу, рекао је он.

“Ништа нама не значи да на папиру имамо 29 здраствених установа, ако у пракси знамо на шта можемо да се ослонимо. Велико признање одајем лекарима који у тешким условима на КиМ раде. Морамо заједно да се побринемо да они имају неупоредиво боље услове”, нагласио је Ђурић.

Ђурић је на састанку изјавио и да ће Србија определити значајна средства за Заједницу српских општина (ЗСО) и да ће удвостручити напоре како би она била формирана.

"Данас могу да објавим да ће по формирању ЗСО Влада Републике Србије определити значајна финансијска средства за њено функционисање, као што опредељује за своје грађане у било ком другом делу Србије, са циљем да се српској заједници на КиМ помогне да живи квалитетније", истакао је Ђурић.

Он је изразио уверење да ће ЗСО након формирања бити кровна институција српског народа на Косову и Метохији.

“Очекујем да се у ЗСО пресели и најзначајнији део политичког живота нашег народа на КиМ. Многе одредбе о којима су се два премијера већ договорила говоре о томе да ће ЗСО бити тај центар политичког живота Срба на КиМ”, рекао је он.

Ђурић је додао да ће ЗСО, по свим досадашњим нацртима о којима се разговарало, бити институција која ће номиновати српске представнике у другим институцијама у Приштини, и на тај начин спречити мајоризацију или да имамо ситуацију да у те институције буду бирани представници који су по вољи можда неких других политичких партија или опција, а не оних за које гласају Срби на КиМ.

“То ће бити изазов за све нас, није лако унутар нашег тима овде увек договорити се о свему, али то ће нас упутити да делујемо политички зрелије и озбиљније, јер на други начин нећемо моћи да дођемо до својих представника”, рекао је он.

Ђурић је вечерас у Косовској Митровици представнике Срба информисао и о току разговора између Београда и Приштине, истакавши да дијалог остаје нешто што је за Србију начин да се дође, не само до решавања практичних проблема, него и до побољшања односа Срба и Албанаца на КиМ.

“Жао нам је што, имам утисак, да веома често за то немамо искреног саговорника са друге стране, жао ми је што исувише често у медијима политички представници Албанаца у Приштини, када је реч о преговорима, следе оно начело да мисле да хијаду пута поновљена лаж постаје истина”, рекао је он.

Ђурић је нагласио да је мишљења да је свима у интересу да будемо искрени и отворени када је реч о ономне о чему разговарамо.

“Ми разговрамо о садржини Првог споразума Београда и Приштине, а окосница тог споразума, окосница онога што је остало да се спроведе, јесте ЗСО и нема разлога да се то од било кога крије, нема разлога да се јавност у Приштини и албанска јавност на КиМ плаши ЗСО”, рекао је Ђурић.

Директор Канцеларије за КиМ је нагласио да ЗСО није уперена против било кога, да ће ЗСО бити фактор стабилности на КиМ, институција која ће повезивати Србе на КиМ и са Београдом и са Приштином, што, како је оценио, може да донесе суштински напредак у нормализацији односа.

Директор Канцеларије за КиМ је рекао и да иницијатива појединих албанских посланика у косовском парламенту којом би неки Срби били обележени белегом геноцида има за циљ поткопавање међунационалних односа у покрајини.

"Та резолуција има за циљ да додатно угрози крхко поверење које у овим тешким годинама градимо између Срба и Албанаца на КиМ, која има за циљ да додатно посвађа људе, и уверен сам у то да та иницијатива неће на било који начин допринети ни помирењу ни нормализацији односа, већ да може само да разговоре које покушавамо да водимо, учини неупоредиво тежим, ако не и беспредметним, односно у смислу резултата готово немогућим", рекао је он.

Ђурић се осврнуо и на формирање Специјалног суда за злочине ОВК, истакавши да Србија и српски народ на КиМ желе да они који су одговорни за најмонструозније злочине 1998. и 1999. године, па и у годинама које су следиле, буду изведени пред лице правде.

“Иако немамо поверења у искреност политичких представника појединих странака у Приштини да заиста сарађују са правосудним органима и да заиста приступе формирању озбиљне правосудне институције, ми желимо да дамо свој допринос сваком настојању да они који су одговорни буду изведени пред лице правде”, рекао је Ђурић.

Не верујемо у то да имају капацитет, а стајаћемо иза сваке иницијативе која може да нас учини да будемо ближи томе да људи који су одговорни за злочине буду позвани на одговорност, закључио је Ђурић.