Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Марко Ђурић: Београд ће директно финансирати ЗСО

Директор Канцеларије за Косово и Метохију је у интервјуу листу „Данас“ рекао да је Београд спреман да одмах настави дијалог са Приштином тамо где се стало приликом последњег састанка на премијерском нивоу, али да динамика разговора зависи од календара високе представнице ЕУ Федерике Могерини, а нажалост и од политичког тактизирања Приштине.

„Процес нормализације односа ће, уколико то од нас буде зависило, бити настављен. Београд жели да разговара о имовини, верској и културној баштини и многим другим питањима, којима, међутим, мора да претходи договор о формирању заједнице српских општина“, рекао је Ђурић.

Да ли је Београд упознат са садржајем правно обавезујућег споразума о нормализацији односа са Приштином, који је недавно најавио и известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер, а што је и обавеза из Преговарачког оквира. Шта ће се догодити ако Немачка не одустане од захтева да се у том споразуму нађе и подршка уласку Косова у УН?

- ЕУ има статусно неутралну позицију према КиМ. Најмоћније државе ЕУ појединачно имају другачији став и није тајна да би волеле да Србија сутра призна једнострано проглашену независност наше јужне покрајине, али тешко ми је да замислим да ће ико одговоран пред Србију ставити услов да подржимо чланство Косова у УН.

Какве ће последице имати кандидатура Приштине у Унеску на предстојеће преговоре у Бриселу о културној баштини?

- У фокусу нашег интересовања је добробит наших грађана на КиМ и ми им дугујемо да у дијалогу са Приштином уз посредовање ЕУ за њих добијемо што више. Нико није ни очекивао да ће Приштина, због процеса нормализације односа, одустати од настојања да оснажи свој међународни положај, а покушај уласка у Унеско је заправо покушај тихог инфилтрирања у систем УН. Београд ће наставити да инсистира да се питање наше културне баштине на КиМ решава у оквиру процеса нормализације.

Како је дошло до тога да своје интересе у Унеску Београд брани помоћу анекса пет Ахтисаријевог плана, који је Скупштина Србије одбацила у целости?

- Ми га не признајемо, али тај документ у Приштини и у међународној комуникацији има тежину. Природно је да користимо сва расположива политичка и дипломатска средства како бисмо спречили да Србији, српском народу и Српској православној цркви буде нанета несагледива неправда.

Да ли је по државне интересе Србије било боље да је специјални суд за ратне злочине на КиМ формиран у оквиру СБ УН, а не самопроглашене косовске државе, која овим заокружује свој правосудни систем?

- Ми не верујемо у административни капацитет ни у искрену намеру Приштине да казни починиоце страшних злочина, које је починила терористичка ОВК. Мислим да бисмо имали чвршће гаранције да ће правда бити достижна да је за ту ствар био надлежан суд иза којег би стајао ауторитет Савета безбедности УН. Ми ћемо, ипак, зато што је то у нашем интересу, искористити сваку прилику да помогнемо да злочинце стигне заслужена казна.

Поводом остварења законских услова оснивање специјалног суда рекли сте да "немате поверење у некадашње лидере ОВК, који су скинули униформе и обукли одела у косовској скупштини". Због чега онда преговарате с таквим "политичарима" у Бриселу и поверавате им судбину Срба на КиМ?

- Јесам ли ја или неко из ове владе довео у Приштину Хашима Тачија? Ми разговарамо са људима које су у демократском процесу изабрали њихови сународници на КиМ. Разуме се да нема смисла преговарати са неким ко нема извршну и законодавну моћ, јер договорено не би могло да се проведе, те у том смислу ми других саговорника немамо. Ми бисмо дакако волели да о заједничкој будућности разговарамо са људима чистих биографија, али нажалост у Приштини тренутно нема друге политичке елите.

Како коментаришете одлуку министра просвете и струковних синдиката да прве отпремнине добију наставници са КиМ? Да ли је то увод у утапање српске просвете на КиМ у косовски систем образовања?

- Отпремнине неће добити ниједан просветни радник који живи и ради на КиМ. Дакле, неће бити отпуштања наших људи на КиМ. Што се тиче другог дела вашег питања, српска просвета на КиМ остаје српска, због тога смо толико и инсистирали на надлежностима ЗСО у области образовања. Када је реч о неопходности да Приштина призна акредитацију универзитета у Косовској Митровици, против тога, надам се, нико мудар не може да каже ниједну реч, јер би то омогућило бољу проходност српских дипломаца на тржишту рада и у привременим институцијама самоуправе, где Срби квалитетним кадровима морају да се боре и остварују своја права и интерес.

Шта Канцеларија за КиМ предузима због катастрофалног стања српског здравства на КиМ - недостатка анестетика и лекова у болници у северном делу Косовске Митровице више нема хируршких интервенција, а из истог разлога централном делу КиМ све интервенције шаљу се у КБЦ Приштина?

- Срби на КиМ и њихови политички представници познају ме као врло строгог критичара ситуације у којој се налази здравствени систем у српским срединама у покрајини. Ми данас имамо 29 здравствених установа на КиМ које не функционишу у пуном капацитету. То је последица објективних околности, али и субјективних фактора. Зато у сарадњи са Министарством здравља мапирамо проблеме и у наредним месецима имаћемо јасан програм како да здравственим систем на КиМ учинимо спремнијим да одговори на потребе грађана.

Тема заједнице српских општина на КиМ је коначно отворена у Бриселу, да ли сада можете нешто детаљније да кажете о Нацрту статута ЗСО - суштини садржаја, ко је писао овај документа, колико верзија је припремљено?

- Од детаља за које се интересујете важније је да ли ће ЗСО бити по мери Срба на КиМ и да ли ће бити непремостива гаранција њиховог опстанка и напретка. Уверавам вас да ће тако бити. А што се тиче детаља, у историји се ниједни преговори нису водили на конференцијама за новинаре, и за то постоје ваљани разлози.

Да ли су предвиђене институционалне везе између ЗСО и Београда и да ли је потребно да се о Нацрту статута разговара и у Скупштини Србије?

- Биће предвиђене институционалне везе ЗСО и Србије, а најважнија веза биће могућност директног финансирања. Канцеларија за КиМ је до сада Скупштину Србије редовно извештавала о свом раду, па нема разлога ни да по овом питању буде другачије.

Због чега Канцеларија за КиМ, па и Ви лично реагујете тако жестоко на изјаве и критике Борислава Стефановића. Ако су његови преговарачки резултати у техничком дијалогу са Приштином лоши, зашто их, у интересу Србије, ова влада не поништи?

- Надам се да не предлажете да некаквим револуционарним декретима укидамо одлуке претходних влада. Те владе су због начина на који су водиле државу сада бивше, али живети у демократском друштву значи живети и са добрим и лошим договорима које је неко потписивао у наше име. Оглушивање о преузете обавезе у међународним односима се не прашта, а ми данас, суочени са погубним тековинама владавине ДС, покушавамо да у многим аспектима поправимо оно што се поправити може.