Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Дачић:Неприхватљиво чланство Косова у Унеско и Интерполу

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић поручио је данас у Њујорку да за Србију нису прихватљиви захтеви и настојања Приштине да се укључи у рад међународних организација изван контекста Договора о регионалном представљању и сарадњи, као што су Унеско и Интерпол.

Дачић је рекао да се у складу са резолуцијом СБУН 1244 Косово не може сматрати државом као субјектом међународног права и према томе не може се квалификовати за пријем у Унеско и Интерпол, а свако другачије постављање према разматрању њиховог чланства представљало би кршење правних правила под окриљем УН ради очувања међународног мира и безбедности.

" Ако и када дође време, питања овог типа треба да буду предмет дијалога између Беграда и Приштине", рекао је Дачић на седници Савета безбедности УН.

Истичући да Србија осуђује свако скрнављење верских објеката било које вере, Дачић је указао да уништавање културне и верске баштине на Блиском истоку од стране ИСИЛ-а наилази на оштру осуду свуда у свету као акт тероризма, док они који скрнаве и уништавају српску културну баштину на Косову траже чланство у УНЕСКО-у уз тапшање по леђима као гест награде.

Дачић је такође упозорио на драстичан раскорак између декларативног залагања и стварног поступања Приштине по питању заштите српског културног наслеђа:

"Сложићете се са мном да би неко ко претендује на чланство у Унеско морао, не само речима већ и делима, потврдити приврженост и посвећеност циљевима и принципима Устава Унескоа, с којима су несумњиво неспојиви намерно, систематско, вандалско уништавање културних и историјских споменика својих суграђана како би се уклонили трагови вековног постојања једног народа на неком простору, као и некажњавање починилаца оваквих варварских аката недостојних 21. века."

Како је навео, од јуна 1999. године до данас, 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве, као и културно-историјских споменика, били су мете напада.

Од њих чак 61 има статус споменика културе, а 18 су од изузетног значаја за државу Србију.

"На простору Косова и Метохије уништена су 174 верска објекта, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. Уништено је или оштећено 5.261 надгробни споменик на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 њих не постоји ниједан читав споменик", навео је Дачић.

Он је истакао да су напади на српску баштину у том смислу напади на идентитет Срба и имају директан утицај на њихов осећај прихваћености у локалној средини и део су процеса мењања историјских чињеница у циљу маргинализације и елиминисања Срба и Србије из историје Косова и Метохије.

Дачић је поред излагања приложио и слике уништене српске културне баштине.

Како је рекао, Београд је са забринутошћу примио информацију да Еулекс врши припреме за предају привременим институцијама самоуправе, односно локалном правосуђу, предмета и пратеће документације о случајевима у којима су поступали тужиоци и судије Еулекса.

" Реч је о око 500 случајева, од којих се око 300 њих односи на ратне злочине, од чега је 270 наслеђено од УНМИК-а", навео је Дачић.

Уколико Еулекс спроведе тај поступак, а посебно осетљивих предмета истрага ратних злочина почињених на територији Косова, последице би биле несагледиве по процесуирање ратних злочина почињених од стране ОВК над Србима, неалбанцима и Албанцима означеним као „српским сарадницима" током оружаних сукоба 1998-1999. године, упозорава Дачић.

Будући да се очекује скоро формирање Специјалног суда за ратне злочине почињене од стране ОВК, а који се формира управо због чињенице да локално правосуђе на Косову није у стању да спроводи поступке против починилаца ратних злочина из редова ОВК, указујемо да уступање предмета ратних злочина од стране ЕУЛЕКС-а локалном правосуђу није у складу са активностима међународне заједнице ка формирању Специјалног суда, навео је Дачић.

"Уколико би се наведени предмети проследили локалном правосуђу, оправдане су сумње да ће многи материјални докази и сведоци бити уклоњени или застрашени што би знатно отежало рад будућег Специјалног суда за ратне злочине. Не треба занемарити ни политички мотивисана хапшења и дуготрајне судске поступке, те двоструке аршине локалног правосуђа", навео је он.

У том контексту, Дачић је навео случај Оливера Ивановића, лидера Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда", који је приведен крајем јануара 2014. године и до данас је у притвору упркос гаранцијама и апелима Владе Србије да му се дозволи одбрана са слободе.

Оливер Ивановић већ данима штрајкује глађу у настојању да се избори за ово право, додао је министар.

Дачић је чланицама СБ УН пренео и да Влада Србије придаје посебан значај изналажењу решења за интерно расељена лица, а стварање услова за њихов одрживи повратак један је од кључних сегмената процеса помирења.

"Од преко 220.000 лица која су напустила Косово од 1999. године, у протеклих 16 година одржив повратак је остварило само њих 1,9 одсто а у Србији је и даље расељено око 204.000 лица. Према томе, проценат одрживог повратка је у конкретном случају испод свих светских стандарда и просека", указао је министар.

Дачић је указао и на тенденцију приватизације јавних и друштвених предузећа у срединама са већинским српским становништвом, и да се може закључити да је основни мотив ових приватизација, чија је етничка конотација јасно видљива, уништавање економских ресурса управо у српским срединама, што је неспојиво са демократским тековинама и европским стандардима.

"Изузетно смо забринути и поводом Нацрта закона о Агенцији за упоређивање и верификацију имовине који се налази у скупштинској процедури на Косову, а којим се директно крши Технички споразум о катастру из 2011. године", упозорио је он и додао да је Београд тражио се обустави процедура усвајања поменутог Закона.

Зариф: Изазови владавина закона и заштита културног наслеђа

Одлазећи шеф УНМИК-а Фарид Зариф оценио је данас на седници СБ у Њујорку путем видео линка из Приштине да су главни изазови на КиМ успоствљање владавине закона и заштита културног наслеђа.

Он је поздравио чињеницу да је косовска скупштина недавно усвојила амандман којим је омпогућено оснивање Специјалног суда за злочине бивше ОВК.

Кашњење у том процесу било је разгло за забринустост, а усвајање амандмана указује на решеност Приштине да успостави демократско друштво владавину права, рекао је Зариф.

Други велики изазов у разматраном периоду и током његовог мандата била је зашита културног наслеђа, истакао је шеф УНМИК-а и у том контексту поменуо судски процес којим је покушано оспоравање имовине манастира и СПЦ у Дечанима.

"Добио сам јасна уверавања да ревидирана верзија нацрта закона неће бити усвојена сем ако је у складу са уставом Косова," рекао је Зариф.

Он је подсетио да ће се представници Београда и Приштине 25. августа састати у Бриселу у настојању да постигну сагласност и израде детаљан оквир за формирање Заједнице српских општина.

Зариф је изразио наду да ће се наредних дана дијалог у Бриселу проширити и обухватити и друга тешка питања која оптерећују односе попут судбине несталих лица, компензације породицама као и решавање питања повратка и избеглица и расељених и статуса СПЦ.

Будући да му је ово последња седница СБ о Косову Зариф се осврнуо на свој мандат оценивши да је у протекле четитри године постигнут напредак у низу питања.

"Када сам отишао на КиМ после јуна 2011. тензија је била веома велика, подизане су барикаде на северу Косова. Јавни и политички дискурс међу заједнициама и Београда и Приштине био је на нивоу анимозитета," рекао је он.

После четири године ситуације се драстично променила, оценио је Зариф наводећи да су представници Срба градоначелници у четири општине на северу а министри из редова Срба промовишу не само питања која се тичу њихове заједнице.

"Кроз процес дијалога и политичког компромиса данас је потреба дијалога присутнији у јавном дискурсу него у прошлости. Не кажем да су напори коиј су данас постигнути довољни,али постоји опрезни оптимизам да ће се тај процес наставити," закључио је Зариф.

Бан: Спорост косовских институција у формирању суда за злочине бивше ОВК

У седишту Уједињених нација у Њујорку почела је седница Савет безбедности посвећена Косову, на којој ће бити размотрен најновији извештај генералног секретара УН Бан Ки-муна.

Бан је у извештају поздравио наставак преговора Београда и Приштине о нерешеним питањима, укључујући успостављање Заједнице српских општина, и изразио жаљење због спорости косовских институција када је реч о формирању Специјалног суда за злочине бивше ОВК.

Генерали секретар УН је између осталог оценио и да се КиМ и регион суочавају са транснационалним изазовима, нарочито када је реч о радикализацији младих и екстремизму, подсећајући на оптужнице за тероризам против 32 особе због навода да су се придружиле или регрутовале особе за борбе у Сирији, или су прикупљале новац за Исламску државу.