Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Вучић и Мустафа данас о ЗСО, енергетици, телекомуникацијама...

У Бриселу ће данас бити одржана нова рунда дијалога на нивоу премијера, уз посредовање ЕУ, а једна од главних тема разговора биће формирање Заједнице српских општина (ЗСО).

Како је најавила канцеларија Европске службе за спољне послове, две стране ће на састанку настојати да финализују споразуме о ЗСО, као и енергетици, Телекому, а разговараће се и о слободи кретања на мосту у Косовској Митровици.

У Београду кажу да ће се за преговарачким столом разговарати и о случају Оливера Ивановића.

Нова рунда дијалога требало би да донесе одговор на питање хоће ли се две стране сложити да ЗСО треба да има извршна овлашћења по чему су позиције и даље прилично удаљење.

Улози су и у Београду и у Приштини велики, јер од договора зависи брзина напретка на европском путу обе стране, али је упркос томе једино извесно да српски преговарачки тим од извршних овлашћења, која су обећана грађанима, ни по коју цену неће одустати, а да је исто то, барем у званичним изјавама, за албанску страну неприхватљиво.

Београд добио сигнале из високих политичких кругова у Бриселу и у Вашингтону да се могу очекивати провокације албанских политичара које служе искључиво за дневно политичке сврхе.

Неизвесно је и да ли ће споразум о ЗСО данас, уколико дође до приближавања ставова, бити само парафиран или потписан, а ситуација би могла бити нешто јасниња већ данас, након што се у Бриселу заврши састанак радних група.

Премијер Србије Александар Вучић рекао је јуче да многи, па ни косовски министар спољних послова Хашим Тачи, не знају шта су извршна овлашћења, те поручио да Србија неће пристати да Косово буде суверена држава као што је Босна и Херцеговина.

"Ми идемо у Брисел да се договоримо. Нећемо да пристајемо на оно што је противно интересима Републике Србије и нашег народа на КиМ. Идемо у Брисел и спремни смо да се договарамо и договоримо", нагласио је Вучић.

Констатујући да не воли да игра игру пребацивања кривице, али да је прошли пут, једини до сада, рекао да је приштинска делегација дошла да не потпише ништа, Вучић је закључио: "Надам се да ће се та ситуација променити".

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић поручује да делегација Београда у Брисел путује с циљем да за српски народ у јужној покрајини изборе стварање ЗСО.

"Верујем да ћемо учинити апсолутно све да договор буде постигнут. Наставићемо да се понашамо конструктивно с циљем да ЗСО буде формирана и тешко да наш однос према томе неко може да доведе у питање", поручио је Ђурић.

И косовски Срби очекују напредак. Они су још једном пружили подршку политици владе и позвали и Приштину и Београд да на следећем састанку у Бриселу постигну споразум.

Координатор Управљачког тима за успостављање ЗСО Љубомир Марић очекује да се постигне споразум о оквиру и принципима за успостављање ЗСО и наводи да би, у том случају, у наредних неколико месеци могло да почне формирање те заједнице.

Марић у изјави Танјугу наглашава да још постоје тачке спорења, међу којима су статус запослених у ЗСО, финансирање, уређивање имовине, али истиче да је приступ међународне заједнице сада другачији и да очекују да се питање ЗСО, које је од првог дана постизања Бриселског споразума одлагано, коначно затвори.

Како преносе приштински медији, косовски премијер Иса Мустафа раније је најавио да ће данас у Бриселу бити потписан споразум о ЗСО, чему се оштро успротивио покрет "Самоопредељење", али се из приштинске администрације и даље може чути категорично одбијање извршних овлашћења за ЗСО.

Поједини косовски медији јавили су раније, позивајући се на изјаву косовског премијера да ће поред споразума о ЗСО бити потписана још три споразума.

У сваком случају - брзина отварања преговарачких поглавља у преговорима о чланству Србије у ЕУ, као и потписивање ШП-а и визна либерализација којој се надају косовски Албанци зависиће директно од успешности преговора у Бриселу 25. августа.

Да је Споразум о ЗСО и за ЕУ најургентније питање, потврдио је известилац Европског парламента Дејвид Мекалистер.

Он је приликом недавне посете Београду поновио да у том послу обавезе имају обе стране, а не само Београд, уз напомену да је у прошлој рунди разговора у Бриселу компромис готово постигнут.

Политички аналитичари и у Београду и у Приштини примећују да би за наставак дијалога можда био потребан и додатни притисак Вашингтона и Берлина на Приштину, пре свега у смислу прихватања принципа за формирање ЗСО, а које су већ усагласили Београд и представници Европске уније.

Конкретно, они су уверени да Албанци морају да пристану да функционери и запослени у ЗСО имају статус "државних службеника".

Иначе, како преносе медији, косовски премијер је практично већ прихватио да ЗСО буде ослободена пореза, царина и такса, а према тексту који је до сада усаглашен, Србија има неограничено право да финансира српску заједницу на КиМ.

Бриселски документ предвиђа и конкретна извршна овлашћења која ће имати ЗСО, а осим општинских надлежности, то су и надзор у образовању, здравству, урбанистичко планирање, економски развој, повратак интерно расељених...

Органи ЗСО, на које је пристала и Приштина, биће председник (представља ЗСО у покрајини и шире), савет од 30 цланова (политичко тело у ком ће бити градоначелници, представници СПЦ, виђенији грађани), извршно веће, (борд од седам чланова који ће ресорно да доносе оперативне одлуке) и шеф Заједнице који је одговоран борду.

У јуну је постигнут договор о позивном броју за Косово, у којем је испоштовано готово све што је Београд тражио, а начелно и договор о Телекому.

Али, иако је све што је предложено у вези с Телекомом практично прихватила, Приштина није хтела да потпише споразум о телекомуникацијама држећи се принципа да "ништа није договорено док све није договорено", због чега је шефица европске дипломатије Федерика Могерини тада прекинула разговоре.