Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Козарев у Варшави о моделу за одржив повратак расељених

Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев изјавио је данас да је за одрживи повратак интерно расељених лица у покрајину потребно изнаћи нове приступе, и објаснио да Србија предлаже свеобухватни модел који би подразумевао повратак у сигурну средину, у којој ће бити гарантован приступ здравственим и социјалним услугама, образовању и радним местима.

Козарев је, говорећи на овогодишњем ОЕБС-овом Самиту људске димензије у Варшави, рекао да такво свеобухватно решење нуди управо концепт повратничког насеља „Сунчана долина“, у којем ће на северу КиМ 300 породица добити прилику да се врати у покрајину и да тамо остану.

„Сунчана долина“ ће, према речима Козарева, осим кућа и основне инфраструктуре, имати обданиште, школу, здравствени центар, пошту, цркву и све услове за развој предузетништва, а таква економски одржива заједница ће у интеракцији са ширим окружењем допринети општем економском развоју Косова и Метохије.

„Овај пројекат биће мултиетничког карактера, биће реализован транспарентно и са нагласком на резултатима. Ако успемо да изнађемо заједнички начин да решимо проблем интерно расељених кроз овакве пројекте, није касно да проблем успешно решимо. За успешну реализацију оваквог приступа неопходна је сарадња са међународном заједницом и заинтересованим странама на терену“, казао је Козарев.

Према његовим речима, овакав мкодел повратка може бити универзалан и спроведен и у другим регијама где се ОЕБС суочава са неопходношћу решавања питања интерно расељених.

Козарев је прецизирао да се, према подацима УХЦР-а, широм региона и даље налази око 230.000 расељених са КиМ, а од тога је далеко највећи број (у овом тренутку 204.049 особа) у Србији.

Остварени ниво повратка је испод пет одсто од укупног броја расељених, а Козарев је изнео читав низ проблема који су на то утицали, као што су уништена имовина, изостанак компензације и ефикасних механизама за реституцију узурпиране имовине, легализација отимачине имовине кроз судске преваре.

Проблем, такође, представља легализација објеката, тежак приступ личној документацији, високе административне таксе, неефикасан суд неспособан да води поступке на српском језику и лоша безбедносна ситуација.