Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Ђуровић о изгледима за пријем самопроглашеног Косова у Савет Европе

Пријем Косова у Унеско одважио би Приштину да се упусти у дуготрајну и доста неизвесну битку као што је чланство у Савету Европе, оценила је у интервјуу за „Данас“ Александра Ђуровић, шефица делегације српске скупштине у Парламентарној скупштини Савета Европе.

"Одавно слушамо најаве Приштине да ускоро следи захтев за чланство у Савету Европе и да имају подршку за то. Међутим, реалност је очигледно другачија од онога што они хоће да представе, пошто се тај захтев за чланство стално одлаже. Мислим да су они сада сву своју енергију уложили у лобирање за чланство у Унеску, а евентуални успех на том пољу би их можда и одважио да се упусте и у ту дуготрајну и доста неизвесну битку као што је чланство у Савету Европе", каже Александра Ђуровић.

Коментариђући тврдње приштинске власти да су на прагу Савета Европе, јер су већ постали чланица Банке за развој и Венецијанске комисије Савета Европе, Ђуровић каже да није исто постати члан Венецијанске комисије, а поготово Банке за развој, у поређењу са чланством у Савету Европе.

"То и они јако добро знају. Апликација за чланство у Савету Европе повлачи за собом дуготрајну процедуру чији је крајњи исход тешко предвидети", објашњава она.

Како је прецизирала, након подношења захтева Комитету министара потребно је сачекати да се министри земаља чланица Савета Европе састану, што се дешава једном годишње, у мају, с обзиром да о овако важном питању није могуће донети одлуку на нивоу амбасадора који се састају једном недељно.

"Ако министри на састанку у мају одлуче да прихватају да одлучују по том захтеву, неопходно је затражити мишљење ПССЕ, а то је уједно и најдуготрајнији и најнеизвеснији део поступка. Минимум годину дана је потребно да се заврши цела процедура у самој скупштини, јер морају да се именују известиоци у три комитета, који пишу извештаје које комитети усвајају, а онда се обједињују и иду на пленум на одлучивање. Ту морају да обезбеде двотрећинску већину посланика који присуствују гласању како би добили позитивно мишљење. Нико у овом тренутку не може да предвиди какав би резултат био, јер ту не може да се сабира тако што рачунате колико земаља је признало једнострано проглашену независност Косова, а колико није. Посланици се опредељују другачије, па би доста посланика који долазе из земаља које јесу признале Косово било против, али има и обрнутих случајева. Након добијања мишљења ПССЕ цео предмет се враћа поново на Комитет министара који гласају о чланству с тим да је и у том формату неопходна двотрећинска већина", објаснила је Ђуровић.