Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Козарев: Жбогар нема основа да са КиМ оде задовољан

Не бих волео да будем судија резултата рада једне особе, али ако ми дозволите да дам осврт на четворогодишње резултате рада међународне заједнице на Косову и Метохији, могу да приметим да су они веома скромни, за шта је вероватно делимично одговоран и господин Жбогар - одговарио је Душан Козарев, заменик директора Канцеларије за КиМ на питање „Јединства” како оцењује биланс четворогодишњег мандата сада већ бившег Специјалног представника ЕУ на КиМ Самуела Жбогара и појаснио...

„Повратка прогнаних Срба у том периоду готово да и није било, том територијом и даље из сенке управљају криминални кланови и паравојне структуре проистекле из терористичке ОВК, корупција и незапосленост су попримили размере епидемије, Срби се и даље осећају небезбедно и обесправљено, помак ка стварању функционалног мултиетничког друштва је занемарљив, верски и национални екстремизам су у процвату, бриселски договори се не поштују, Еулексове судије у казамату тврдоглаво држе политичког затвореника Оливера Ивановића. Колико год креативни били, овакав резултат није могуће коментарисати у позитивном светлу. Не мислим да господин Жбогар има много основа да са КиМ оде задовољан” - казао је Козарев.

И сам Жбогар констатује да у институционалном систему на Косову и Метохији много тога не функционише, посебно у правосуђу, али истиче да је предузимао одлучне кораке да се ситуација поправи. Може ли му се то оспорити?

Када се налазите на једној тако одговорној функцији, онда се не оцењују ваше добре намере и аналитичке способности, већ резултати. Као што рекох, резултати су веома скромни, па таква мора бити и оцена. Специјални представник ЕУ је више од персоне, он је персонификација ЕУ и њене политичке и економске снаге, те је и његов капацитет за убеђивање неконструктивних саговорника знатно ојачан чињеницом да иза себе има снагу и ауторитет већег дела Европе. Нисам сигуран да је у протекле четири године тај аргумент коришћен довољно често и довољно ефикасно. Питање је, међутим, какви би ефекти били и да је господин Жбогар био спремнији да се мало више служи штапом него шаргарепом, јер покушај да се на Косову и Метохији инсталирају функционалне институције које би подсећале на институције независне државе од самог почетка је осуђен на неуспех. Што би наш народ рекао: „Што се грбо роди ни време не исправи”.

Како вам се чини оцена да проблеми Срба на Косову и Метохији не проистичу из етничке дистанце коју Албанци имају према нашем народу, већ из недовољно ефикасне владавине закона?

Мислим да из таквог затварања очију пред стварношћу не може да изађе ништа добро. Неће мир и стабилност у овај наш регион донети флоскуле о демократизацији и чиновнички рад на изградњи институција. Међунационални односи на КиМ су оптерећени мржњом и насиљем, и ако неко тврди да то није основ проблема тај је или злонамеран или слеп до очију. Тврдити да Срби на КиМ нису жртве свеприсутног апартхејда, већ да су, ето као и Албанци, жртве неспровођења закона, није доливање уља на ватру али је свакако занемаривање пожара, а то је једнако опасно и неодговорно.

На питање да ли је био статусно неутралан, господин Жбогар је у интервјуу за наш лист рекао да се понашао у складу са чињеницом да 23 државе ЕУ признају једнострано проглашену независност Косова, а да само 5 не признаје...?

Бојим се да је у таквом поимању улоге ЕУ и њеног представника на Косову и Метохији и извор успеха, односно неуспеха мисије. Уколико се ствари тако поставе, то значи да је примарна улога високог представника ЕУ на Косову и Метохији, не уређење друштва, већ учвршћивање једнострано проглашене косовске независности. Такво деловање само може да продуби међунационални јаз на КиМ и оснажи конфликтни потенцијал у региону. Ако је господин Жбогар заиста тако нешто изјавио, морам да се зачудим пред таквом неодговорном и недипломатском изјавом.

Формирање Заједнице српских општина је у политичком фокусу Београда, па је природно та тема заузела и централно место у нашем разговору са господином Жбогаром. Како коментаришете његово становиште да се ЗСО не може наметати ни Србима ни Албанцима, и да би Срби требало да имају слуха за страх Албанаца од формирања ЗСО?

Нема дипломатској језика којим се може релативизовати чињеница да је српски народ жртва на КиМ и да мора да оснажи своје институционалне механизме да би осигурао свој физички опстанак. ЗСО је, дакле, механизам којим Срби треба да се одбране од албанске супремације, коју ја не видим другачије него као наставак рата другим средствима. Без ЗСО Срби неће моћи да се заштите од те агресивне доминације и биће осуђени на постепен нестанак са КиМ. Тврдити да у овој ствари Срби треба да имају слуха за подозрење албанске стране је бесмислено. Није Србима Заједница потребна да би се штитили од Марсоваца, већ управо од Албанаца. Једини разлог за незадовољство који екстремнији део албанске политичке елите на КиМ може да има када је реч о ЗСО, јесте чињеница да је ЗСО брана реализацији пројекта етнички чистог, моноетничког Косова и Метохије. Треба ли Срби да имају слуха за њихово незадовољство? Наравно да не!