Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Петковић поводом годишњице мартовског погрома: Злочин без казне који траје

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић изјавио је данас да је 17. марта 2004. године, када су се широм покрајине догодили масовни напади на Србе и њихову имовину, "горело све што је српско на Косову и Метохији у безумном акту мржње оних који ни данас Србима на овим просторима не желе ништа добро".

Петковић је у ауторском тексту за Политику, поводом 21 године од насиља над Србима у јужној покрајини, подсетио да је током "тих дана безумља, у злочину без казне који траје више од две деценије", ломљен крст на Цркви светог Илије у Подујеву као и да су живе ране породица страдалих међу којима су Боривоје Спасојевић, Јана Тучев, Борко и Добри Столић, Драган Недељковић, Златибор Трајковић, Анка Перић, Бобан Перић, Ненад Весић, који су, нагласио је, били криви само зато што су Срби.

"Они и сви други Срби на Косову и Метохији су у освит тог 17. марта и наредних дана на најбруталнији начин осетили и увидели да су мржња и зло неселективни, да не питају ко је какав човек, али да питају ко је каквог имена и презимена. У несхватљивом насиљу тог кобног марта 2004. године људи су страдали због свог имена, зато што се крсте и славе славу, зато што говоре другачијим језиком од оних који су насиље чинили", рекао је Петковић.

Додао је да је "насиље било толико масовно, да је јасно да није могло бити спонтано и саморођено, већ да иза њега стоје деценије научене мржње, која је храњена, негована и очигледно подстрекивана од стране спољног фактора".

Петковић је навео да су 2004. године српска деца у у школе неретко ишла у пратњи КФОР-а, да су српске манастире и цркве чували војници међународних снага, а да су у урбаним срединама јужно од Ибра Срби живели "такорећи у кућном притвору", јер из безбедносних разлога нису смели на светлост дана.

"Да ли је, када се на овај начин вратимо у прошлост, мартовски погром било могуће предвидети? Данас, са историјске дистанце, можемо да кажемо да је све указивало на то да ће се овако зло догодити, а испоставило се да је било и горе од тога што би ико нормалан могао да замисли - мучки је убијено деветоро Срба, рањено више стотина њих, а протерано више од 4.000 наших сународника", казао је Петковић.

Он је додао да је у марту 2004. године, "етнички очишћено шест српских градова и девет села, порушено, запаљено или оштећено 935 српских кућа, десетине објеката јавне намене, школа, болница и оштећено 35 храмова и цркава Српске православне цркве".

"Данас знамо шта се након утапања албанских дечака код села Чабра (за шта су албански екстремисти аутоматски и лажно оптужили локалне Србе, што је касније и истрага потврдила) догађало из минута у минут. Знамо како је функционисао механизам стварања масовне хистерије, знамо да није било речи ни о каквој спонтаној реакцији, већ да су насилнике организовали и водили страначки активисти и терористи из такозване ОВК, знамо да нико од организатора и инспиратора није осуђен, као што знамо и да се зло које је почело 17. марта дешавало пред очима и у присуству међународних снага безбедности", подсетио је Петковић.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију је рекао да Србија "инсистира на томе да ова страница историје никада не избледи и не оде у заборав".

"То нам не дозвољава сећање на убијене, стотине рањених, хиљаде прогнаних, спаљене куће, цркве и манастире. Али пре свега, немамо право на заборав, да нам се овакво зло никада више не би поновило", истакао је Петковић.

Он је навео да се "над српским народом годинама уназад надвија сенка насиља, потекла из истих оних екстремистичких и шовинистичких политичких структура које су кумовале мартовском погрому", као и да је "та претња углавном сасвим отворена".

"Шта је насиље Аљбина Куртија над српским народом него наставак погрома другим средствима? Екстремисти у Приштини више се не служе линчом и не крију се иза руље, већ су легализовали насиље, и данас га не чини гомила, већ силеџије у полицијским униформама, политички и правосудни органи и великоалбанска друштвена елита. Закон руље каквом смо били сведоци у марту 2004. године данас је официјална политика Приштине, и то изгледа не смета онима из међународне заједнице за које је Аљбин Курти легитаман саговорник. Курти би волео да поново види погром, али су му апетити порасли, и погром прижељкује свуда где Срби живе, посебно у Београду", казао је Петковић.

Петковић је рекао да се од 2004. године суштински променило то што је Србија тада "била затечена", у да су "у Београду они који су у том тренутку били на власти у неверици и немоћи гледали на сумрак цивилизације на Косову и Метохији, обраћајући се једним саопштењем".

"Данас више не живимо у илузији да невини и праведни не страдају, јер томе смо сведоци широм света, па и на Косову и Метохији. Србија више никада неће у детињем страху и наивности прекривати очи чекајући да зло прође. Данас, не само да немамо илузије, већ имамо и способност и одлучност да на челу са председником Александром Вучићем сачувамо српски народ и не дозволимо да се икада више понови било какав погром или олуја. Нека то добро чују и Курти и сви други који сањају о томе да Србе поново гледају у избегличким колонама! То се никада неће догодити", закључио је Петковић.

Последње вести