Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Парлић и Тајић у Грачаници присуствовали обележавању 22 године од Мартовског погрома

Парастосом у манастиру Грачаница, полагањем белих ружа испред инсталације „MISSING“ и споменику убијенима у Погрому 17. марта 2004. године, као и комеморативном академијом у Дому културе Грачаница обележена је 22. година од мартовског погрома.

Парастос су служили митрополит Теодосије, владика Иларион и игуман манастира Св. Архангели, Михаило уз саслужење свештенства и монаштва епархије рашко-призренске. Поред окупљених верника, породица страдалих, представника институција, локалних самоуправа и Српске Листе, обележавању су присуствовали и помоћници директора Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парлић и Борислав Тајић

Централно обележавање Мартовског погрома, односно комеморативна академија одржана је у Дому културе Грачаница.

На комеморативној академији у Дому културе у Грачаници Милена Парлић, помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију истакла је да данашњи дан, који улази у трећу деценију, за све нас није само датум у календару, нити недеља у месецу већ живо сећање које нас опомиње да страдање није почело на данашњи дан, нити се данашњим даном завршило.

„Погроми које смо доживели били су и остали врхунац једне мржње, симболи ћутања света и трајно сведочанство историјске неправде начињене једној земљи, која је вековима била бедем, која је милионе живота положила за одбрану Европе, за мир који је другима значио будућност. Овај дан је само један од симбола страдања душе Србије и сви смо сведоци чињенице да је та душа током прошлости превише страдала и да је истински напаћена. Истовремено овај датум је и данас доказ непоколебљиве вере и храбрости пред којима је континуитет уништавања и мржње немоћан. Године крвавог страдања су за нама, године искушења испред нас“, казала је Парлић.

Она је нагласила да смо у сваком тренутку сви ми свесни на чијој невиној крви стојимо и шта нас опомиње да не посустајемо.

„17. март је подсетник да злодела могу проћи некажњено и да се неправда може институционализовати и силом наметнути. Он сваке године још једном пољуља поверење да је нормалан суживот потпуних различитости могућ, али сваки пут на овом месту добијемо и снагу а снага Српства није материјална, зато се она не огледа ни у спаљеним кућама, не налази у срушеним зидинама, пустим протераним улицама, она не прети страхом и не демонстрира се принудом, зато се не може уништити колико год били свирепи насртаји на њу. Наша тајна, драга браћо и сестре крије се у духовном, верујућем и изванземаљском у ономе што је непојмљиво онима који не познају тај благослов и који га никада неће спознати јер се не боје Господа. Народ, црква на Косову и Метохији нису три одвојене судбине. То је једно исто искушење, иста борба, брига, мука, жеља и нада и свесни смо да ови свакодневни покушај да нам се права ускрате у својој суштини носе ону исту сенку коју смо већ видели 1999. године и у данима поновљеног погрома када су мислили да ће нас страх победити, да ће паљењем манастира изгорети наша вера, да ће разбијањем крстова избрисати наше памћење и трајање, да ће пепео прекрити векове, али су заборавили на наш предачки завет који носимо у свом духу. Завет да ћемо остати људи чак и онда када покушају да нас лише човечности“, истакла је Милена Парлић, помоћница директора Канцеларије за КиМ.

Присутнима се обратио и митрополит Теодосије, који је рекао да истину о Мартовском погрому морамо чувати јасно, трезвено и одговорно.

„Наша црква је и раније, као и данас јасно осуђивала свако етничко насиље, без обзирара са које стране оно долазило. Ми не желимо другоме оно што себи не желимо. Тражимо и очекујемо мир и достојанствен живот за све људе на овим просторима. На зло не свемо одговарати истом мером, нити на мржњу мржњом, јер бисмо тиме изгубили људско достојанство. Али исто тако не смемо пристати ни на заборав, ни на прекрајање истине, ни на покушаје да се страдање жртава оправда или релативизује. Пружамо руку помирења сваком човеку добре воље, али истину о Мартовском погрому морамо чувати јасно, трезвено и одговорно. Зато се данас молитвено сећамо свих невино пострадалих, свих прогнаних, свих понижених и уплашених, свих који су тих дана остали без дома и свих који су до данас понели крст страдања у своме срцу. Нека им Господ подали Царство небеско и утеху, а нама да Господ подари снагу да не клонемо, да останемо у вери, слози, истини и љубави Христовој, да чувамо једни друге, да првествено чувамо своје светиње, да чувамо памћење и достојанство и да упркос свим искушењима останемо народ не очајања, већ обнове и васкрсења”.

Председник општине Грачаница, Новак Живић истакао је да они који су организовали Погром, данас намећу нове законе и третирају нас као странце у сопственик кућама.

„Они који су некада организовали Погром, данас настоје да нас третирају као странце у сопственим кућама. Намећу нам законе о саобраћају и боровку, само са једним циљем, да нам живот учине неподношљивим. Данас се често суочавамо са притисцима кроз институције и свакодневни живот, али наш народ је кроз историју показао да уме да опстане, да сачува своје корене, своје светиње и свој идентитет. Моја порука онима који те законе пишу и покушавају да их спроведу је јасна можете да мењате папире, али не можете да промените овај народ. Политички притисак је огроман, али наш једини одговор мора бити јединство. Они рачунају на нашу расејаност и наш страх, верују да ћемо се поколебати пред новим казнама и бирократијом, али заборављају једно, ми смо народ који је преживао мартовски огањ. Ако нас нису сломили бомбама и паљевинама, будите сигурни, неће нас сомити ни овим новим уредама и законима“, рекао је Живић.

Учесници комеморативне академије били су и жртве Погрома Горан Станковић, Сенка Дурутовић, Зоран Симијоновић.

“Ја, моја супруга родитељи и троје деце били смо у кући када су се из оближње зграде чули повици, затворили смо врата и прозоре али смо више пута кановани и нападани јер нисмо хтели да одемо одатле. У једном тренутку кроз прозор сам видео да гори цела улица и масу људи напољу, који су претили да ће да нам поломе врата и уђу у кућу. У том тренутку смо прешли код комшије и супруга је позвала помоћ где је шведски полицајац тек из трећег покушаја успео да нас извуче одатле”, истакао је Зоран Симијоновић присећајући се 17. марта. Он је додао да су се Албанци у Липљану окупљали у центру града, а да су у три групе вршени напади на Србе.

На комеморативној академији наступили су Хор „Краљ Милутин“, Призренски богослови, Ансамбл „Венац“, Хелена Инић и Магдалена Савић ученице Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и полазнице Школе балета Дома културе „Грачаница“.

У Дому културе у Грачаници у склопу обележавања Мартовског погрома отворена је изложба радова са ликовне колоније „Јесен у Призрену“, која се већ десет година се организује и посвећена је обнови и стваралачком креативном одговору на уништавање културног наслеђа. Изложбу је отворио владика Иларион.

„Ми смо се сабрали да бисмо заједно стварали нови свет заједно са Богом и није случајно да се тај покрет шири и ван граница манастирске порте и ево нас овде у једном благословеном простору, у простору преображења, где се суморна реалност света који у злу лежи преображава и где се оком уметника посматра овај свет лепим. Видимо у труду свих прегаоца у Дому културе који су један светионик лепоте на овом простору и сведочанство су победе која је већ наступила. Против ругла се боримо лепотом, против рушења се боримо стваралаштвом и градимо. Посебно данас треба да се сетимо да чак и они који нам не мисле добро не виде нас одвојено од наших светиња. Када страда народ, страдају и светиње, када страдају светиње, страда и народ. Зато што црква Божија јесте и народ Божија“, рекао је владика Иларион.

Програм обележавања годишњице Погрома организовали су Дом културе Грачаница и Галерија уметности Приштина, а помогли су Канцеларија за Косово и Метохију, СГ Приштина и Општина Грачаница.

Последње вести