Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

На штанду Канцеларије за КиМ првог дана Новосадског сајма своје потенцијале представиле општине Лепосавић и Велика Хоча

Водећа регионална манифестација у области агробизниса, 93. Међународни пољопривредни сајам одржава се од 16. до 21. маја на Новосадском сајму. Првог дана Сајма, на штанду Канцеларије за Косово и Метохију своје потенцијале представиле су општине Лепосавић и Велика Хоча.

Млађан Јовановић из села Дрен, Општина Лепосавић, каже да они своје производе, односно мед, излажу традиционално, односно већ дуже од десет година на Пољопривредном сајму у Новом саду.

„Пре свега овде је једно лепо дружење са осталим пчеларима, има још пчелара овде из окружења, из целе Србије. Праве се добри контакти са људима, нова познанства, покушава се да се пласира мед што боље“, рекао је Јовановић.

А када је реч о квалитету меда Јовановић каже да се на њиховом подручју производи пре свега шумски мед.

„Што се тиче квалитета меда, код нас је шумски мед, који је тамни мед, али један од изузетно квалитетних медова, којег ретко где га има. Ради се о поднебљу око Копаоника где је присутан тај тамни шумски мед. Изузетно је цењен, а овде на Сајму је био оцењиван више пута златном медаљом, тако да све похвале иду том меду“, изјавио је Јовановић.

Александар Мицић из Велике Хоче, произвођач вина, наводи да као и претходних година учествују на сајму пољопривреде и на другим сајмовима, као што су сајмови вина, а како истиче у томе им подршку и помоћ пружају Канцеларија за Косово и Метохију и Влада Републике Србије.

„Ово што видите је вино Аманет, иначе је произведено од сорте грожђа Прокупац. Планирамо да се вратимо коренима те отуд назив вина, а и сорта грожђа“, каже Мицић и додаје да су задовољни и продајом и потражњом.

Светомир Милојевић из Лепосавића , произвођач ракије, наводи да је 80% произведене ракије сировински са тог подручја, а када је реч о Кајсији сировине се набављају из централне Србије, из Шумадије, као и Виљамовка, јер су сировине из околине Чачка.

„Иначе све је аутохтоно, оно што би рекли са јужног Копаоника. Немам производњу, већ је то у оквиру домаћинства, један мали казан од 100 литара. Специфично је да за сваку ракију имам своје рецептуре и то радим јако дуго. На малом казану сам испекао доста што за себе, што и за остале људе. Доста, доста је ракије. И ово што радим је један велики ентузијазам још увек. Не кажем да нема и неке мале користи, али у првом реду ја и моја фамилија живимо од посла који радим, а ово дође као још једна мала финансијска помоћ посебно у овој ситуацији у којој живимо на Косову и Метохији“, изјавио је Светомир Милојевић из Лепосавића.

Александар Милетић, пољопривредник из Лепосавића, каже да није могуће радити нешто озбљније када је ова бранша у питању тако да се , нажалост, задржао на малој производњи, специфичној производњи, како каже, за своју душу и душе његових пријатеља.

„Оно што ми представљамо то су наши производи које ми узгајамо и производимо на нашим имањима. У фокусу нам је сушени парадајз, то је деликатес у нашем домаћем маслиновом уљу. Домаћу ракију од шљиве, ликер од боровнице и имамо мутни сок од ароније, али стопроцентни. Први пут смо ове године на Сајму, ми смо нови, али оно што смо до сада доживели превазилази наша очекивања“, изјавио је Милетић.

Вишедеценијска традиција одржавања Сајма потврђује његов значај не само за Србију, већ и за читав регион. Упркос променама на тржишту и глобалним изазовима, Пољопривредни сајам у Новом саду остаје симбол сусрета традиције и савремених технологија.

Последње вести