Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Како до договора о ЗСО у Бриселу 25. августа?

Нова рунда дијалога Београда и Приштине, заказана за 25. август требало би да да одговор на питање да ли ће и како бити формирана Заједница српских општина, а пре свега на оно најважније - хоће ли се две стране сложити да ЗСО треба да има извршна овлашћења по чему су позиције и даље прилично удаљење.

Европска служба за спољне послове саопштила је данас да ће се премијер Србије Александар Вучић и косовски премијер Иса Мустафа састати у уторак у Бриселу, уз посредовање ЕУ, у настојању да финализују споразуме о енергетици, Телекому и успостављању Заједнице српских општина, као и да ће једна од тема бити и слобода кретања на мосту у Косовској Митровици.

Улози су и у Београду и у Приштини велики јер од договора зависи брзина напретка на европком путу обе стране, али је упркос томе једино извесно да српски преговарачки тим од извршних овлашћења, која су обећана грађанима, ни по коју цену неће одустати, а да је исто то, барем у званичним изјавама, за албанску страну неприхватљиво.

Неивесно је и то да ли ће Споразум о ЗСО 25. августа, уколико дође до приближавања ставова, бити само парафиран или потписан, а ситуација би могла бити нешто јасниња након састанка на техничком ниову 24. августа, који ће претходнити разговорима премијера Србије Александра Вучића и косовског премијера Исе Мустафе.

Уочи пута у Брисел из Београда стижу оптимистичне поруке, а директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић поручује да делегација Београда у Брисел путује с циљем да за српски народ у јужној покрајини изборе стварање ЗСО.

"Верујем да ћемо учинити апсолутно све да договор буде постигнут. Наставићемо да се понашамо конструктивно с циљем да ЗСО буде формирана и тешко да наш однос према томе неко може да доведе у питање", поручио је Ђурић.

И косовски Срби очекују напредак. Они су , на састанку са Ђурићем, још једном пружили подршку политици владе и позвали и Приштину и Београду да на следећем састанку у Бриселу постигну споразум, а градоначелник Грачанице Владета Костић у неданвој изјави Танjугу изразио наду да ће бар бити ставен параф на принципе на којима треба да се заснива Заједница.

У сваком случају - брзина отварања преговарачких поглавља у преговорима о чланству Србије у ЕУ, као и потписивање ШП-а и визна либерализација којој се надају косовски Албанци зависиће директно од успешности преговора у Бриселу 25. августа.

Да је Споразум о ЗСО и за ЕУ је најурегнетније питање, потврдио је известилац Европског парламента Дејвид Мекалистер.

Он је приликом недавне посете Београду поновио да у том послу обавезе имају обе стране, а не само Београд, уз напомену да је у прошлој рунди разговора у Бриселу компромис готово постигнут.

Премијер Србије Александар Вучић рекао је недавно, након разговора са председником Европског парламента Мартином Шулцом, да је уверен у отварање поглавља до истека ове године и да ће нада да ће пре тога бити постигнути одређени споразуми са Приштином:

"Надам се да ћемо успети да постигнемо одредене споразуме са Приштином и да ће већ у септембру бити препоручено, а у октобру и отворена поглавља. То је моја нада, а потпуно сам уверен да цемо пре краја године отворити та поглавља".

Како преносе приштински медији, косовски премијер Иса Мустафа раније је најавио да ће 25. августа у Бриселу бити потписан споразум о ЗСО, чему се оштро успротиви покрет "Самоопредељење", али се из приштинске администрације и даље може чути категорично одбијање извршних овлашћења за ЗСО.

То је нагласила косовска министарка за дијалога Едита Тахири.

"Асоцијација неће имати извршна овлашћења. Од почетка је јасан став Владе Косова да Асоцијација буде у потпуном складу са Уставом Републике Косово, законима Косова, онако како се каже у Бриселском споразуму о нормализацији односа", рекала је Тахири за дневник Епока е ре.

Она је навела и да се процес не може ограницити на датуме и рокове и да је влада Косова заинтересована да се постигне споразум.

Поједини косовски медији јавили су раније, позивајући се на изјаву косовског премијера Исе Мустафе да ће у Бриселу 25. августа бити потписана четири споразума између Београда и Приштине, међу којима ће бити и споразум о Асоцијацији, односно Заједници српских општина.

Политички аналитичари и у Београду и у Приштини примећују да би за наставак дијалога можда био потребан и додатни притисак Вашингтона и Берлина на Приштину, пре свега у смислу прихватања принципа за формирање ЗСО, а које су већ усагласили Београд и представници Европске уније.

Конкретно, они су уверени да Албанци морају да пристану да функционери и запослени у ЗСО имају статус "државних службеника".

Иначе, како преносе медији, косовски премијер Иса Мустафа је практично већ прихватио да ЗСО буде ослободена пореза, царина и такса, а према тексту који је до сада усаглашен, Србија има неограничено право да финансира српску заједницу на КиМ.

Бриселски документ предвиђа и конкретна извршна овлашћења која ће имати ЗСО, а осим општинских надлежности, то су и надзор у образовању, здравству, урбанистичко планирање, економски развој, повратак интерно расељених...

Органи ЗСО, на које је пристала и Приштина, биће председник (представља ЗСО у покрајини и шире), савет од 30 цланова (политичко тело у ком ће бити градоначелници, представници СПЦ, виђенији грађани), извршно веће, (борд од седам чланова који ће ресорно да доносе оперативне одлуке) и шеф Заједнице који је одговоран борду.

У јуну је, да подсетимо, постигнут договор о позивном броју за Косово, у којем је испоштовано готово све што је Београд тражио, а начелно и договор о Телекому.

Али, иако је све што је предложено у вези с Телекомом практично прихватила, Приштина није хтела да потпише споразум о телекомуникацијама држећи се принципа да "ништа није договорено док све није договорено", због чега је шефица европске дипломатије Федерика Могерини тада прекинула разговоре.