Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Интервју Марко Ђурић: Заједница српских општина ће бити формирана

Приштина одбија да покаже конструктивност у успостављању Заједнице српских општина, иако она ни на који начин не угрожава Албанце у нашој јужној покрајини. Сачекаћемо хладне главе још неко време да видимо како ће се криза у бриселском дијалогу окончати, уздајући се у одлучност ЕУ као гаранта спровођења договореног, каже Марко Ђурић у разговору са Јелком Јовановић.

Иницијативом косовске председнице Атифете Јахјаге за оцену уставности дела Бриселског споразума о Заједници српских општина, Приштина је суспендовала сам споразум. Зато је прво питање за директора Канцеларије за КиМ Владе Србије Марка Ђурића на који начин ће Србија заштитити своју преговарачку позицију и, најважније, положај и права Срба на КиМ који у ЗСО виде најважнију тачку даљег опстанка?

“Сваки пут кад Приштина предузме нешто једнострано што није предвиђено Споразумом, као што је предузела у случају подношења иницијативе за оцену уставности ЗСО Уставном суду у Покрајини, то урушава поверење, удаљава нас од спровођења Споразума и генерално је корак уназад у процесу. Ми смо то рекли првог дана када је тај, рекао бих, неодговоран потез повучен. Просто, кад имате две стране које су се споразумеле о једном веома важном питању за столом, није могуће да једна страна, чак и без обавештавања друге, покушава да мења услове договора.

Морам да кажем и да је тим гестом госпође Јахјаге Уставном суду послат погрешан документ на оцену уставности. Бриселским споразумом је предвиђено да извршна уредба о оснивању ЗСО буде предмет оцене уставности, а она је послала сам споразум и то пре него што је усвојена извршна уредба. На тај начин је, не само прекршен Бриселски споразум у смислу да је обрнут редослед, него је обесмишљена и правна суштина тог дела Споразума, врло важна јер треба да омогући да сви прописи на којима се темељи Заједница буду директно примењени у Покрајини”, каже Ђурић.

*Шта ћете чинити?

Када једна страна одлучи да суспендује кључни део неког споразума, онда је јасно на којој је страни одговорност за застој у дијалогу. Приштина упорно одбија да покаже конструктивност у процесу успостављања Заједнице српских општина, користећи се несувислим изговорима, иако та заједница ни на који начин не угрожава Албанце у нашој јужној покрајини. Сачекаћемо хладне главе још неко време да видимо како ће се ова криза у бриселском дијалогу окончати, уздајући се у одлучност ЕУ као гаранта спровођења договореног.

*Може ли се то тумачити као део политичких борби на Косову?

Врло често Приштина покушава да догађаје које сама претходно режира користи као изговор за неспровођење Споразума. Лично не верујем у то да су нереди које је изазвала опозиција у Приштини сасвим спонтани, некако ми је заиста чудно да у условима у којима 90 одсто Албанаца на Косову брине због незапослености, корупције и социо-економске ситуације, неко, а то је радикална опозиција на Косову, у први план истура тему на којој не може да оствари напредак рејтинга у бирачком телу. Ако сте политичка организација, а не бавите се борбом за то да окупите што више људи, поставља се питање шта су ваши циљеви. Њихови циљеви су овде, ако узмемо оно што јавно говоре, потпуно јасно националистички, па чак у појединим сегментима и шовинистичког карактера.

Приштина очито користи најекстремније албанске политичке странке као страшило и тргује претњама дестабилизацијом. Пре неколико дана поставили смо реторичко питање: треба ли и ми да почнемо да бацамо сузавац у парламенту да бисмо издејствовали попустљивост Брисела. Наравно да нам не пада на памет да тако нешто радимо, јер се зрела демократска друштва тако не понашају. Остаје нам да се надамо да ће наши партнери у ЕУ у будућности, уз мало више правичности и строгости, управљати политичким и демократским процесима на Косову и Метохији.

*Како коментаришете то што је испитивање уставности уследило паралелно са потписивањем ССП Косова са ЕУ?

Посебно лоша порука Београду било је то што је дошло дан након што је Косово добило тај специфични ССП са Европском унијом у чијем члану 2 пише да ЕУ не препознаје Косово као независну државу, да тим актом ни ЕУ ни њене чланице нису признале Косово као независну државу. Али, свеједно, то је веома важан уговор за економију, нарочито у нашој јужној покрајини и дан након добијања тог уговора уместо да крену у још енергичнију примену Споразума, они праве неколико корака уназад; за тако нешто нема никаквог оправдања.

Узгред, подсетимо читаоце да нема препреке да Влада у Приштини усвоји извршну уредбу о оснивању ЗСО. Да би тако нешто било одобрено они не треба да иду у парламент где их чека Аљбин Курти кога пуштају да дивља са сузавцем; они то могу да ураде на Влади и за то им треба мање од неколико сати. То су могли да ураде не данас, не јуче, него 26. августа, дан након постизања Споразума требало је то да се деси, али они су одабрали да напусте стазу изградње поверења и крену у неку врсту политичког лова у мутном с циљем да издејствују више од онога што су добили у преговорима оног дана када смо ми онако помало тријумфалистички изашли са разговора, јер је то заиста био добар дан за нас.

*Какве ће последице одлука Јахјаге имати на положај косовских Срба?

Заједница српских општина ће бити формирана, ЗСО ужива подршку не само Београда, него и најутицајнијих чинилаца међународне заједнице и рекао бих да су о формирању ЗСО сложни и запад и исток, и север и југ, ако хоћете у политичком смислу. Приштина купује време и то одлагање је лош сигнал о њиховом стварном односу и стварним намерама према Србима на КиМ. Ако томе додамо чињеницу да у политичкој елити у Приштини још доминирају људи који су за време рата носили униформе и били у рату супротстављена страна нашем народу на КиМ, онда тек можемо да разумемо колико је тежак процес успостављања поверења у овој фази. Али, ми ћемо наставити да се боримо за то да уз Заједницу, која ће сигурно бити формирана, градимо далеко боље и далеко нормалније односе са Албанцима на КиМ и у целом региону, зато што је то наш витални државни И национални интерес. Морамо да имамо мир и стабилност, на крају – мир је потребан нашим људима на Ким који живе поред тих Албанаца. Дакле, због одговорности према њима, због одговорности према земљи, ићи ћемо путем нормализације.

*Постоји ли могућност обуставе преговора Београд – Приштина?

Београд у дијалогу са Приштином не учествује зато што то од нас неко захтева, већ зато што смо одговорни према својим грађанима на Косову и Метохији и желимо да будемо конструктиван чинилац у стварању регионалне стабилности. Дијалог је за нас напросто најбоље решење, јер је алтернатива дестабилизација или атмосфера замрзнутог сукоба. Нажалост, приштински политичари пречесто се упуштају у ирационалне политичке маневре чији једини резултат може да буде да се у једном дану поништи оно што је месецима стварано у мукотрпном процесу.

Тај процес није увек текао динамиком коју је Београд прижељкивао, нити су решавана нека од питања која су за нас веома важна, али неспорно су, највише захваљујући конструктивности и одговорности премијера Вучића, начињени велики кораци ка трајном деактивирању балканског бурета барута. Зашто некоме тај пут не одговара, то не могу да докучим, јер напросто сви остали сценарији су мрачни и ништа добро не могу донети народима који настањују овај простор. Србија ће, без обзира на неодговорне политичке игре Приштине, увек наћи начине да помогне својим грађанима на Косову и Метохији.

*Да завршимо овај блок – господин Оливер Ивановић мисли да ће до пролећа бити ванредних избора на Косову. Јесте ли сагласни с тим?

Албанци на КиМ затворени су у зачарани круг неспособности и неодговорности својих политичких лидера и неодрживости пројекта који називају независним Косовом. Није немогуће да као резултат политичких гибања и кризе буде и ванредних избора. Кад год то да се деси, Срби на КиМ треба да настоје да узму што је могуће више посланичких мандата да би остварили што је могуће већи утицај на рад институција у Покрајини. Од тога зависи и њихова свакодневица.

*Ускоро ће и Генерална конференција Унеска одлучивати о захтеву Косова за пријем. Шта очекујете?

У овом тренутку тешко је рећи који ће бити коначни исход гласања. Оно што је сигурно јесте да су и међународно право и правда, дакле и историјски, и културни, и политички, и правни разлози на страни Србије. Мислим да ће огроман напор који су у претходним недељама уложили српска дипломатија и српски пријатељи у међународној заједници сигурно резултирати већом подршком Србији него што је било приликом гласања на Извршном савету Унеска, а да ли ће бити довољно – видећемо.

Референдум

*Сматрате ли да уз референдум за промену Устава треба спровести и референдум о будућем статусу Косова?

Свака политичка организација у демократском процесу на изборима кандидује своју политику засновану на страначком програму, па тако и политику о најосетљивијем националном питању – Косову и Метохији. Као одговорна влада и најјача политичка партија, не скривамо се иза својих грађана, који су нам на основу тих наших опредељења и поверили мандат. Сва истраживања показују да је недвосмислен однос грађана према томе да Србија на директан или индиректан начин призна једнострано проглашену независност своје јужне покрајине по било коју цену, и да је занемарљив проценат оних који би такву могућност уопште узели у разматрање као реалну политичку опцију. Политика коју води садашња влада кореспондира са таквим већинским ставом грађана који су јој зато и пружили подршку, а у континуитету и повећавају огромно поверење.

*Односи ли се Бриселски споразум и на Унеско?

Београд се обавезао да неће блокирати приступ територије КиМ одвојено од Србије у 26 регионалних иницијатива и форума. И то под условом да оно буде представљено у статусно неутралном формату. Србија се, наравно, отворено противи чланству своје јужне покрајине у међународним организацијама, јер за нас КиМ није и никада неће бити држава. Косово и Метохија већ јесте у Унеску, као део Србије, зато нема другог начина да се настојање Приштине да уђе у Унеско тумачи другачије него као покушај уласка у систем УН на мала врата.

За нас је проблем и то што, у покушају да створе нову нацију, косметски Албанци настоје да креирају и нови културни идентитет, и то прекрајањем историје и настојањем да посвоје српску баштину, која је наша тапија на Косову и Метохији. Пријем у Унеско требало би да буде само први корак у плану чији је крајњи циљ да се Срби представе као некакви уљези и статистичка грешка на просторима који су заправо извориште нашег националног и историјског постојања. Зато се наша борба за истину не завршава изјашњавањем Генералне конференције Унеска, без обзира на исход те одлуке.

Иако је за српски народ ово једно од најемотивнијих питања када је реч о Косову и Метохији, не треба призивати катастрофичне сценарије, јер нама нико не може да одузме оно што је наше. А ми свакако никоме нећемо поклонити наше цркве и манастире, нашу историју. Миленијум континуираног културног постојања и развитка нашег народа на КиМ не може се преокренути или поништити било каквим прегласавањем дизањем руку. Српски народ мора хладне главе и сложно бити спреман на дуготрајну борбу за истину и заштиту националних интереса у нашој јужној покрајини.

Није први пут да се на овај начин угрожавају права Српске православне цркве на Ким, верска, имовинска и друга. Подсетићу да су 1776. отоманске власти укинуле Пећку патријаршију, редукована су права СПЦ и подвргнута је најдиректнијој власти у управи Цариграда, али су наши манастири очувани. Уверен сам да ће, уз бригу нашег народа, те светиње опстати у свим условима који долазе у будућности јер ми ћемо их чувати.

*Суштинско питање јесте какав је заиста положај косовских Срба и других мањина на КиМ и који су кључни проблеми?

За опис проблема с којима се Срби суочавају данас била би нам потребна читава монографија, али опишимо стварност наших сународника у само неколико слика: најнижа стопа повратка прогнаних у поређењу са свим постконфликтним подручјима у савременом свету, ограничено кретање, економска неизвесност, висока стопа незапослености и професионална непроходност, свакодневни физички напади и шиканирање, непоштовање читавог низа њихових људских права, узурпација имовине, непостојање ваљане правне заштите, скрнављење гробаља, напади на светиње… У неким деловима Покрајине ситуација у неким сегментима је боља, у неким лошија, али општа слика је таква да слободно, без устезања, можемо да говоримо о најугроженијој националној заједници у Европи. Ту судбину са српским народом често деле Роми, Горанци и други неалбанци на КиМ.

*Привредна сарадња Србије и Косова у фокусу је већ неколико месеци.

Влада Србије је искрено заинтересована за побољшање економске ситуације и пословне климе на читавом Косову и Метохији, јер је то у интересу Србије и Срба у Покрајини. Изашли смо са бројним иницијативама, али ако изузмемо солидну комуникацију на нивоу привредних комора, правог одговора на наше иницијативе није било. Влада у Приштини се напросто не бави економијом, а резултат су огроман социјални бунт, економске миграције, застрашујућа стопа незапослености. Последња истраживања показују да је 75 одсто житеља Косова и Метохије незадовољно економском ситуацијом.

*Каква су искуства рада српских полицајаца у оквиру косовске полиције?

Српски полицајци на КиМ су гарант сигурности српске заједнице у Покрајини, нарочито на северу. Готово свакодневни инциденти доказују колико су Срби изложенији насиљу и нападима свих врста у срединама у којима нема српских полицајаца. Зато политички представници Срба на терену континуирано врше притисак да се српски полицајци ангажују у посебно осетљивим срединама, где их тренутно нема или их има недовољно, као што су повратничка места у Метохији или мешовите средине у Косовском Поморављу.

*Хоће ли Косово добити оружане снаге?

Ако се Срби на Косову и Метохији питају – а питају се – неће. Видећемо да ли ће политичке структуре у Приштини покушати да створе некакве оружане снаге заобилазећи неопходну сагласност српских представника. Не би им било први пут. Резолуција 1244 Савета безбедности УН и Кумановски споразум недвосмислено дефинишу које војне снаге, поред Кфора, могу бити присутне на КиМ – само Војска Србије, уз дозволу Кфора. Међународна заједница која је присутна на КиМ стара се о пуном спровођењу ових аката.

Јаблановић и Суд за злочине ОВК

*Како коментаришете чињеницу да је Александар Јаблановић постао државни секретар у Министарству рада?

Ја се бавим политком у свом ресору, наравно да је веома важно да Срби на Косову и Метохији делују јединствено и чињеница да данас имамо и ново руководство Српске листе и да имамо поново усаглашено политичко деловање Срба на Косову и Метохији јесте оно што је за мене важно.

*Да ли је тачно да Косово мора постати члан Савета Европе да би Холандија пристала на деловање Специјалног суда за злочине ОВК?

Оно што могу да кажем јесте да Србије не подржава, нити ће подржавати чланство Косова у међународним организацијама које нису предвиђене Споразумом. А Савет Европе спада у тај круг организација.